logo

[{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/dsc-0243_1.JPG"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/dsc05137.JPG"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/06\/bh-putovanja.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/mesi-19.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/mevludin-mekic-priroda-lednica.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/05\/cvrsnica.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/05\/100-5276.JPG"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/konji-meka-4-of-5.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/img-0213.JPG"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/zelengora-font.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/06\/aeroplanes-aircrafts-airplanes-47044.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/06\/emotions-3459666-960-720.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/06\/bh-putovanja-55.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/12\/cincar-2018-001-min.JPG"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/nac-p-dur.jpg"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/02\/img-5257.JPG"},{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/headers\/2018\/03\/vrhovi.jpg"}]
[{"img":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/articles\/2019\/01\/orde-1.jpg","thumb":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/articles\/2019\/01\/preview\/orde-1.jpg","full":"https:\/\/media.bhputovanja.ba\/articles\/2019\/01\/source\/orde-1.jpg","caption":""}]

Đorđe Mihajlović,turistički novinar,stručnjak, vizionar: Budućnost regije je uvezivanje turističke ponude

20.01.2019 u 12:51

  • 1179
  • Novosti
  • 0

 Dugogodišnji turistički novinar, Novosađanin Đorđe Mihajlović,  idejni  tvorac i vlasnik magazina Turistička prizma, dobro je poznat i veoma cijenjen  u turističkim krugovima ne samo širom Srbije već i regiona i Balkana. Autor je i urednik istoimene radijske  emisije,  pokretač  je izbora i dodjele nagrade pod nazivom „Za novi kvalitet u turizmu“ . Pod njegovom voditeljskom palicom  organizuju se  brojni poslovni skupovi i sajmovi turizma kao što je  krajem prošle godine održani WESTM posvećen kongresnoj industriji, koji je u beogradskom hotelu Hajat okupio oko 100 kompanija iz više od  30 zemalja Evrope i Amerike.

Mihajlović kaže da je još od detinjstva često  bio na životnim raskršćima. Bio je  veoma talentovan za razne sportove,  izabrao stoni tenis. Nešto kasnije prepoznao se u rukometu koji je aktivno igrao  27 godina,  od najniže lige do saveznog ranga i to u vrijeme kada je Jugoslavija bila osvajač svih svjetskih odličja, a naši klubovi pokoravali Evropu. Iako  je bilo logično da nakon završene  gimnazije upiše fakultet za sport, on se  obreo na pravnom fakultetu u namjeri da se isključivo bavi advokaturom. Sudbina je na kraju ipak odredila novinarstvo. Tako je u novosadskoj kući „ Dnevnik“ bio  privredni novinar ali je veoma  brzo napredovao do mjesta urednika i glavnog urednika redakcije Specijalnih izdanja u kojoj  je, između ostalih, pokrenuto i izdanje o turizmu pod nazivom LORIST- lov, ribolov, saobraćaj i turizam.

Priča nam Mihajlović da je 1993. godine, poslije 12 godina  besprijekorne karijere, dobio  otkaz za koji će se kasnije, sudskom odlukom, utvrditi neosnovanim. Bili su to , kako kaže naš sagovornik,  trenuci njegovog otrežnjenja. Vodio se  stihovima velikog pjesnika i njegovog prijatelja, sada pokojnog,  Duška Trifunovića, pa je "stvar uzeo u svoje ruke i samog sebe stavio na muke". Otišao je iz „Dnevnika“ kao moralni pobjednik  onda kada je sam to želio i   napravio svoju izdavačku kuću po nazivom TRIM. Godine 1996. pokrenuo je magazin „Turistička prizma“ koji  je nekoliko godina potom kao brend „progutao“ naziv firme pa je i ona dobila novo ime. Iduće godine obilježiće 25 godina postojanja.

 

VRIJEME NAS JE POTVRDILO

Sa ovim dugogodišnjim turističkim novinarom,  vrhunskim stručnjakom za turizam i vizionarom razgovarali smo o njegovom radu, putovanjima, potencijalima Srbije, regiona, šansama koje imamo, zajedničkim turističkim prizvodima i objedinjenim nastupima na dalekim tržištima.

  • Netom po završetku proteklog rata na ovim našim prostorima započeli ste putovati i pisati o  turističkim potencijalima država proisteklih  iz bivše nam zajedničke domovine.  Kako je to izgledalo ? Jeste li imali problema ?

- Moja ideja vodilja i misija od samog početka je bila da spajam ljude, idem i radim tamo gde se mnogi boje, organizujem tematske skupove o zajedničkim turističkim prizvodima i objedinjenim nastupima na dalekim tržištima... u vremenu koje nije bilo naklonjeno hrabrim vizionarima. Prvi broj Turističke prizme pokrivao je Srbiju i Crnu Goru, odmah po potpisivanju Dejtona došli smo u BIH,  iste godine i  u Makedoniju, da bi se ubrzo proširili na Sloveniju i  Hrvatsku.  Ja sam već tada tvrdio da smo mi jedan poseban i jedinstveni turistički prostor, uz uvažavanje svih različitosti i osobenosti, da ovako usitnjeni nismo  atraktivni stranim turistima, posebno onima iz dalekog sveta, koji hoće da u jednom putovanju obiđu više država. Takozvane kružne ture su danas  realnost i zastupljene su kao ponuda u mnogim balkanskim i svetski poznatim agencijama.

 Čovek sam koji pozitivno misli i takvu energiju širim oko sebe. Upravo zbog toga,  u  toku mojih radnih putovanja nikada nije bilo ružnih dešavanja, naprotiv, iz povremenih susreta vremenom su nastajala iskrena prijateljstva, mnogi poslovni partneri  su danas moji najbolji drugovi, bez obzira kako se zovu i kom bogu se mole. Tvrdim odgovorno da u svetu postoje samo  dve vrste ljudi- dobri i loši.Tako sam vaspitao i svoje sinove kojima se veoma ponosim.

 Da li sam i koliko uspeo da uradim za ove dveipo decenije, neka ocenjuju drugi. Meni je najbitnije da sam u svemu maksimalno davao sebe i radio najbolje što znam, a ljudi itekako umeju da razlikuju profesionalce i  dobronamernike od foliranata. Mi smo u ono vreme bili, po mnogima nerealni vizionari, ali na sreću svih nas, vreme nas je ipak potvrdilo.

 

  • Kako vidite današnju situaciju u tim državama ?

- Sada već daleke 1997. godine u svom tekstu sam napisao- „ Kao u starozavetnoj priči o sedam mršavih krava koje će smeniti sedam debelih, tojest sedam gladnih godina posle kojih će doći sedam srećnih i berićetnih, ove slike se ponavljaju i u životu, po ko zna koji put, u nedogled, kroz istoriju. I, vrlo očigledno, te slike se upravo danas smenjuju u našem turizmu. Ključno pitanje u ovoj smeni oseke i plime je kako će se jednoj,  na mnogo načina zapostavljenoj  privrednoj grani, oslabljenoj od mršavih krava na svakodnevnom meniju, vratiti i otvoriti apetit, kada na trpezu stignu one debele. Jer, mnogo je znakova da se želudac od višegodišnje dijete smanjio“.

Definitivno, mladim državama proisteklim  iz bivše zajedničke domovine, trebalo je mnogo rada, novca, znanja i sposobnosti da  turističku ponudu vrate makar na približan nivo od pre nemilih događanja u njima i oko njih. Ipak, uspelo je. Hrvatska i Slovenija, već poodavno prednjače po prihodu od turizma, Crna Gora veliki deo nacionalnog dohotka pripisuje  baš ovoj delatnosti, Srbija  beleži stalni rast kao i Makedonija. Bosna i Hercegovina takođe beleži rast po svim parametrima i gura napred, ali ni  izbliza ne koristi svoje potencijale. Sarajevo, Banja Luka, Mostar  i Trebinje, uz Jahorinu i Bjelašnicu, jesu nosioci turističke ponude, ali ima BIH još mnogo  da ponudi, od kulturno-istorijskog nasleđa, čistih planinskih reka i jezera, nacionalnih parkova, lovni i ribolovni turizam, avanturističke ture, sve popularnije vinske i gastro ture...Nažalost, mnogi još ne shvataju da turizam nije zabava već veoma složena i zahtevna delatnost koju bi trebalo da vode stručni kadrovi.

 

ŠANSE ZA REGIJU

  •  Kada već spominjete struku, znamo da bez struke nema ni kvaliteta. Kako Vi podstičete, šta radite na promovisanju  kvaliteta  turizma kao brzorastućeg sektora koji u posljednje vrijeme čini važan dio  državnog gospodarstva u svim  zemljama u regiji?

-  Svakako kroz naš magazin Turistička prizma koji izlazi već 24 godine, zatim kroz  istoimena radijsku emisiju koja postoji tri  godine kraće, ali i kroz niz drugih akivnosti.  Tu je naprimer organizacija brojnih poslovnih skupova i sajmova turizma kao što je nedavno održani WESTM posvećen kongresnoj industruji, koji je u beogradskom hotelu Hajat okupio oko 100 kompanija iz preko 30 zemalja Evrope i Amerike.

Turistička prizma je pre 21 godinu pokrenula nagradu pod nazivom „Za novi kvalitet u turizmu“ u cilju podsticanja podizanja nivoa i kvaliteta turističkih usluga i objekata u zemljama u kojima se akcija vodi. Specifičnost ove nagrade je da o kandidaturi i nagrađenima isključivo odlučuju turistički novinari, članovi žirija iz zemalja u kojima se vodi ova akcija. S obzirom da svake godine dodelimo oko 10 PRIZMI nije teško izračunati da je nagrađeno nešto više od 200 najzaslužnijih za više od dve decenije, što najbolje govori o veoma oštroj selekciji. Ove godine je u Bosni i Hercegovini dodeljena jedna nagrada i pripala je sarajevskom hotelu Hills u kategoriji kongresnih hotela. Akciju inače vodimo na prostorima Jugoistočne Evrope i do sada je nagrada dodeljivana u desetak država.

  •  WESTM, očito, uvezuje svijet, a Vi već dugi niz godina  govorite o uvezivanju  turističke ponude ovih prostora. Kako ste to zamislili?

- Zajednička promocija, pre svega, na dalekim destinacijama poput Kine, Južne Koreje, Indije...preko otvaranja zajedničkih turističkih kancelarija, izrade promo filmova i ostalog propagandnog materijala, kampanje na društvenim mrežama, jesu dobar put ka osvajanju ovih jakih tržišta. Srbija je ukinula vize,  za kineske turiste i pokrenuta je redovna linija Peking- Beograd, od čega se već vide rezultati, ali ovaj put bi trebalo da slede i ostale zemlje u regionu, posebno one koje nisu članice EU. Pojedine zemlje su uvele stimulacije za agencije koje dovode strane turiste, ali neke to rade samo za domaće agencije, što po mom mišljenju nije dobro, jer cilj je  veći broj  turista, bez obzira ko ih dovodi. Srbija je od pre dve godine uvela i posebne vaučere koje mogu da koriste određene socijalne kategorije stanovništva radi podsticanja putovanja u domaćim okvirima i to daje solidne rezultate. Mađari imaju potpuno drugačiji model, po meni , znatno bolji, ali sve ovo navodim kao primere iz prakse koje bi trebalo primenjivati po potrebi, jer bolje je učiti na tuđim greškama.

  • O Balkanu uvijek govorite s ljubavlju.

- Balkan najčešće obilazim automobilom i godišnje prevezem na desetine hiljada kilometara. Prostor  bivše Jugoslavije je meni posebno zanimljiv, što je i razumljivo s obzirom da je to zemlja u kojoj sam rođen i odrastao. Mladim ljudima koji su na svet došli posle, preporučjem da baš na ovom prostoru savladaju osnove putovanja. Retko gde u svetu imate takav kolorit i mnoštvo različitih kultura, folklora, jezika i dijalekata, multikonfesija, bogate tradicije... Za Vojvodinu u kojoj živim često kažu da je Evropa u malom, a ja tvrdim da je ona mala Evropa. O neverovatnim lepotama Jadrana, prekrasnim bosanskim planinama, zatalasanoj Šumadiji, neverovatnim slovenačkim Alpima ili makedonskoma slatkovodnom moru, Ohridskom jezeru, je mnogo toga ispričano, a ako se ovome doda tradicionalno gostoljublje, odlična gastronomija, dobra zabava... eto mnogo razloga za dolazak baš na ove prostore. Možda posle svih nevolja i sukoba koje smo imali devedestih, tvrdnja da je ovo  „balkansko bure baruta“ trenutno možda i najbezbedniji deo Evrope, zvuči neverovatno, ali to je istina. U svetu ugroženom terorizmom, ovo je sigurno značajna prednost koju bismo trebali iskoristiti u promociji Regije.

 

MIRISI I UKUSI DJETINJSTVA

  •  Obišli ste svijet . Gdje Vam je bilo najljepše ?

- Putovanje je  moja ljubav i posao, rečju moj život. Zaista sam se nalazio na mnogim meridijanima i  u raznim delovima sveta. Putovao transibirskom željeznicom od Moskve do Vladivostoka, leteo svakojakim avonima po dalekom Sibiru,krstario,  letovao i obilazio Afriku, Karibe, Evropu... Kada me pitate gde mi je bilo najlepše, to je kao da pitate majku, koje joj je dete najdraže? Svaka zemlja, regija, grad... ima nešto posebno, što ćete retko ponoviti na nekom drugom mestu. To je upravo ono što vas vuče u nove  doživljaje, jer uvek  nedoživljeni,  premijerni film uživo.  Ako ste pravi putoholičar, morate pre odlaska na neku destinaciju da se dobro obavestite i prpremite za ono što vas očekuje, a to danas zahvaljujući internetu nije teško.

Kao veoma neobična zemlja, osvojila me je Kuba, jer sam tamo imao osećaj kao da me je neko ubacio u nedovršen filmski feljton s kraja pedesetih godina prošlog veka. Ruska nepregledna prostranstva, kontrasti, različiti narodi i običaju jesu nešto neponovljivo, u Barselonu sam se zaljubio na prvi pogled, Pariz i Rim su jedinstveni, kulturno nasleđe Egipta i kupanje u Crvenom moru je priča za sebe. Kao što rekoh, svako putovanje je priča za sebe i ova nabrajanja bi trajala unedogled.

  •  Sa toliko rada , putovanja, kontakata, odavno ste već trebali biti bogati ?

- Vaša konstatacija i pitanje o bogatstvu je primerena, ali ne za naše prostore. Kažite mi koji se novinar na Balkanu obogatio, ma šta da je radio i koliko bio cenjen, čitan i objavljivan. Medjutim, mereno onim drugim , važnijim kriterijumom, a ne novcem, ja sam izuzetno bogat čovek. Moje bogatstvo  čine brojna prijateljstva i meni dragi ljudi, kao i zdrava porodica. U mom telefonskom imeniku je bezmalo 3000 imena, a  ljudi koje poznaješ su najveće bogatstvo.

Na svojim  poslovnim putovanjima  odsedam u brojnim hotelima i hranim se u najboljim restoranima i  najčešće ne smem da se mašim za novčanik. Uglavnom ugostitelji sa kojima radim i drugujemi hoće da te počaste najlepšim što imaju, ali kako to često umem da kažem, ja jesam dobar gost,  ali i odličan domaćin.

  • Gdje se to dobro jede, koja kuhinja Vam je najdraža, najbolja?

-  Što se tiče gastronomije, Balkan je definitivno neprevaziđen. Možda sam subjektivan, ali ovde se hrana najčešće priprema od namirnica koje imaju mirise i ukuse mog detinjstva, a da ne grešim, potvrđuju i brojni gosti i kolege novinari kojima sam u mnogo navrata bio domaćin. Dobar podvarak, sarma, prebranac pasulj, pečenja s ražnja ili pod sačom, jesu samo deo raskošne balkanske kuhinje. Uz ukusnu hranu, možemo da se ponosimo i odličnim vinima koja su sve priznatija širom sveta. Strani turisti koji dolaze na naše prostore, u anketama koje popunjavaju, jesu prepuni hvale za gastronomske i eno ugođaje, mada neretko ističu da su nam porcije preobilne. Neka, mi ne ne volimo da se zgledamo kod  poslednjeg ćevapa i „gasimo svetlo“.

 

Turistička prizma Đorđe Mihajlović Regija

Komentara: 0

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije BHPutovanja.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Redakcija zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara redakcija nije dužna obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

  • Trenutno nema komentara, budi prvi da ostaviš svoj komentar ili mišljenje!

Možda vas zanima i ...

loading ...